Konačno je došlo vrijeme da se čuje sa dalmatinskih brda – veličanstven pijev kraljice kamenjara- jarebice kamenjake , opjevane grivne.
Super vijest lovaca sa terena, lovočuvara i lovnika pojedinih lovačkih družina razveselila je sve ljubitelje lova sitne divljači. Pogotovu naše kamenjarke.
Kao nikad do sada ove godine grivna je naprosto „buknula“ iz kamena– kažu nam lovnici . Obilaskom lovišta vidjeli smo istinsko čudo : stotine i stotine jarebica u potragu za hranom, manja ili veća jata na čijem čelu ponosno trčkaraju „glave obitelji“.
Povratak grivne razveselio je lovce sportaše, uzgajivače ptičara, njemačkih ptičara, epanjel bretona , setera i pointera. Jer, oni se drže tradicije i nisu se poveli lovom na „meso“, pogotovu divlje svinje, iz kojega razloga sve više uzgajaju autohtone goniče ,a zapostavljaju uzgoj ptičara jer više ne love jarebice po kojima su nekad stari lovci bili nenadmašivi u lovu na kamenjarke.
U Zagori se doselila stoka, pogotovu ovce. Dobro je kazivao stari splitski lovac na kamenjarke Veljko Kuzmanić kada bi govorio : „Ne traži grivnu di stoka ne pase…“
I to se potvrdilo kao istinito i posve točno. Grivna je zlatna meta za lovce sportaše, lovce na pero. Vratila se ona nama , ponovno je naselila brda i udoline , te nam svakog puta -kada bi se uznemireno podigla u bučnom letu pred fermom u karakterističnom ćirikanju kao da nam je željela poručiti : „Evo mene opet, ne napuštam baš tako rodnu Dalmaciju“.
Valja još istaknuti da je grivna teška za odstrjel, posebno mlađim, neiskusnim lovcima. Situaciju može spasiti jedino super fermaš…
InfoCAP
